Ovaj put neću bit’ oštra. Pričat ću, jasno, o sebi, potencijalnom psihičkom poremećaju i svakodnevoj borbi za goli razum. Eto, to je drugi dio moje osobnosti. S njim imam više problema. Prvi je taj što uopće postoji. Neko savršeno normalan ne bi smio govorit’ o dijelovima osobnosti. Tila bi nekog razumnog pitat je l’ se ikad osjeća ko podvojena ličnost? Ja se stalno osjećan ko podvojena ličnost. Stalno. I to mi ne da mirno živit. Ovo nije smišno. Ne mogu bit duhovita kad se one dvi non-stop kolju u meni. Koje dvi?
Naime, jedna je đir Carrie Bradshaw iz Imotskog. To najbolje opisuje onu koja piše sladunjave stvari, koja je hodajuća drama, koja baci milijun selfija na dan, koja jako dobro zna tko je Kim Kardashian i zna nabrojat’ sve njene muževe. To je ona koja ode u Zare i opegla materi karticu pa kasnije plače i smije se. Kartica u crveno, al’ su cipele tu. Stalno nosi minice i voli jarke ruževe. To je ona koja propusti predavanje radi kave. To je ona koja spuši kutiju bez problema jer je živčana. To je ona koja je non-stop zaljubljena. I još bi tila bit’ urednica Cosmopolitana kad naraste. Površna je ko ulje na vodi, ali je ljupka i ljudi je vole.
A druga je na vraga skrojena, sasvim čudna. Ona laje i ne gasi se. Radi sve šta ova druga nikad ne bi. Ne drami, sve rješava nepomućenim mirom i dobrom retorikom. Redovna je na faksu. Možda zato šta to voli, a možda zato jer joj ova druga potroši sve izostanke. Ona ne voli bit’ u centru pažnje i ne šminka se prejako. Voli samo svoje knjige i čokolade. Nije je briga koliko se grama udebljala prošli tjedan. Ne zamara se što joj najudobnije cipele više nisu u modi. Kad naraste, tila bi bit’ akademik. I na tome naporno radi, al’ ova druga sve upropasti. Preozbiljna je i potpuno nezanimljiva. Ljudi je uopće ne doživljavaju.
Eto, izložila sam vam te dvi krajnosti s kojima muku mučim. Jedina zajednička točka od njih je šta obe pišu, ali različite stvari. Pametne luđakinje. Obe. Kvragu obe. Pitanje je samo kakva se probudim, ko me naljuti i ko me raznježi. Ja sam sve to. Ne znam je l’ samo radim previše različitih stvari koje me vuku na suprotne krajeve. lli stvarno imam dijagnozu? I najgore od svega je šta su obe izdajice. Izdaju jedna drugu svakim svojim pokretom, svakim činom. I izdaju ljude koji ih vole. Obe kažu istinu, a pritom savršeno lažu. I ne znam koja mi bolje stoji. Ne mogu ih ni ubit, a bome ni ujedinit.
Eto, birajte, jesam li neiskrena ili samo luda? A ako se događa i vama – što smo mi svi skupa i što nas je takvima učinilo?